Jed­na od ne­za­o­bi­la­znih te­ma u je­ku po­li­tič­ke kam­pa­nje za pred­sto­je­će lo­kal­ne iz­bo­re u Pod­go­ri­ci je i zdrav­stvo, ko­je je i te ka­ko po­li­tič­ki za­ni­mlji­va te­ri­to­ri­ja jer di­rekt­no uti­če na sva­ko­dnev­ni ži­vot gra­đa­na, ka­ko na na­ci­o­nal­nom, ta­ko i na lo­kal­nom ni­vou, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” član Pred­sjed­ni­štva Uje­di­nje­ne Cr­ne Go­re dr Vla­di­mir Do­bri­ča­nin. On je na­veo da će se u jed­nom sa­gla­si­ti svi – na­ma ne tre­ba­ju no­vi po­li­tič­ki me­nadž­men­ti sa­sta­vlje­ni od neo­stva­re­nih eko­no­mi­sta ili prav­ni­ka pred pen­zi­jom kao da­nas.
– Tre­ba nam pro­fe­si­o­na­lan me­nadž­ment sa­sta­vljen od do­ka­za­nih pro­fe­si­o­na­la­ca iz me­di­cin­skog esna­fa ko­ji­ma su kva­li­te­tan i efi­ka­san zdrav­stve­ni si­stem i za­šti­ta zdra­vlja gra­đa­na is­pred po­li­ti­ke. Ovih da­na je naj­če­šće upo­tre­blja­van „me­di­cin­ski ter­min” od po­li­tič­kih su­bje­ka­ta bio „grad­ska bol­ni­ca”, iako ni­ko de­talj­ni­je ni­je ob­ja­snio šta taj ter­min uop­šte zna­či i ko­ji je raz­log zbog ko­ga nam taj me­di­cin­ski obje­kat to­li­ko tre­ba – re­kao je Do­bri­ča­nin.
Ka­ko ka­že, ako se pod ter­mi­nom „grad­ska bol­ni­ca” po­mi­sli­lo na još jed­nu op­štu bol­ni­cu u Pod­go­ri­ci, on­da pri­je to­ga mo­ra­mo da se upo­zna­mo sa ne­ko­li­ko či­nje­ni­ca.
– Po svim me­di­cin­skim stan­dar­di­ma, op­šta bol­ni­ca se sta­vlja u funk­ci­ju na pro­sto­ru ko­ji na­sta­nju­je oko 300.000 sta­nov­ni­ka. Op­šta (akut­na) bol­ni­ca u svom sa­sta­vu ima ur­gent­ni cen­tar i osnov­na odje­lje­nja ko­ja mo­gu zbri­nu­ti naj­ve­ći di­ja­pa­zon akut­nih i hro­nič­nih obo­lje­nja i sta­nja iz tzv. se­kun­dar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te. Što se, pak, Pod­go­ri­ce ti­če, Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re (KCCG) je naj­ve­ća zdrav­stve­na usta­no­va ko­ja po­kri­va se­kun­dar­ni vid zdrav­stve­ne za­šti­te za Pod­go­ri­cu, Da­ni­lov­grad i Ko­la­šin, a ter­ci­jar­nu me­di­cin­sku uslu­gu pru­ža za či­ta­vu te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re – re­kao je Do­bri­ča­nin.
Is­ta­kao je da KCCG po­kri­va oko 240.000 zdrav­stve­nih osi­gu­ra­ni­ka, a da je pro­sječ­na is­ko­ri­šće­nost ka­pa­ci­te­ta Kli­nič­kog cen­tra oko 76 od­sto, po če­mu se svr­sta­va u gru­pu zna­čaj­no op­te­re­će­nih me­di­cin­skih usta­no­va.
– Ka­da se to­me do­da i či­nje­ni­ca da su Hi­rur­ška kli­ni­ka, Ne­u­ro­hi­rur­ška kli­ni­ka, Cen­tar za in­ten­ziv­nu te­ra­pi­ju, ane­ste­zi­ju i te­ra­pi­ju bo­la, Kli­ni­ka za bo­le­sti sr­ca, In­te­r­na kli­ni­ka, Kli­ni­ka za gi­ne­ko­lo­gi­ju i aku­šer­stvo i Kli­ni­ka za ne­u­ro­lo­gi­ju op­te­re­će­ne sa 85 do 95 od­sto, on­da se slo­bod­no mo­že do­ni­je­ti za­klju­čak da su ka­pa­ci­te­ti Kli­nič­kog cen­tra ma­li i da ni­je­su pra­ti­li de­mo­graf­ski skok Pod­go­ri­ce. Ipak, to ne zna­či da nam je po­treb­na no­va – na­zo­vi­mo je i mi „grad­ska bol­ni­ca” – jer bi to zna­či­lo no­vi, u cr­no­gor­skom zdrav­stve­nom si­ste­mu 32. me­nadž­ment sa pra­te­ćim ad­mi­ni­stra­tiv­nim slu­žba­ma: prav­nom, eko­nom­skom, na­bav­nom, teh­nič­kom, još jed­nom slu­žbom za pra­nje me­di­cin­skog ve­ša, ku­hi­njom, te­le­fon­skom cen­tra­lom, ki­si­ka­nom i još mno­štvom raz­li­či­tih po­moć­nih ne­me­di­cin­skih odje­lje­nja i slu­žbi – uka­zu­je Do­bri­ča­nin.
Is­ti­če da ako to­me pri­do­da­mo i di­rek­to­ra, nje­go­ve sa­vjet­ni­ke, se­kre­ta­ri­ce i glav­ne se­stre kao i slu­žbe­na me­di­cin­ska vo­zi­la za pre­voz bo­le­sni­ka, ova ad­mi­ni­stra­ci­ja bi gra­đa­ne Pod­go­ri­ce go­di­šnje ko­šta­la još do­dat­nih ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura.
– Uko­li­ko bi se u ne­kom mag­no­ve­nju, ne­ka vlast i usu­di­la da iz­gra­di jed­nu ta­kvu me­di­cin­sku in­sti­tu­ci­ju kao što je „grad­ska bol­ni­ca” na­me­će se par lo­gič­nih pi­ta­nja – ko bi u njoj ra­dio, ko­ji su to dok­to­ri i gdje bi ih na­šli? Evrop­ski stan­dard bro­ja dok­to­ra na 1.000 sta­nov­ni­ka je 3,4. U Cr­noj Go­ri je taj od­nos 2,3. Do­sti­ći od­nos od 3,4 dok­to­ra na 1.000 sta­nov­ni­ka je za Cr­nu Go­ru te­ško ostva­riv ako ne i ne­mo­guć. Od­liv ka­dro­va je iz­ra­žen, ka­ko u ze­mlje EU, ta­ko i u ze­mlje ne­po­sred­nog okru­že­nja pr­ven­stve­no Sr­bi­ju. Po svim stan­dar­di­ma, sa­mo Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re ne­do­sta­je oko 300 spe­ci­ja­li­sta. Ako ima­mo tu či­nje­ni­cu u vi­du, gdje će­mo on­da re­gru­to­va­ti dok­to­re za ne­ku no­vu bol­ni­cu, ma­kar ona bi­la i „pri­grad­ska”. Oči­gled­no je da su ne­ki po­li­tič­ki su­bjek­ti ja­ki na ri­je­či­ma, ali su im zdrav­stve­ni sa­vjet­ni­ci „tan­ki” u te­o­ret­skom i prak­tič­nom zna­nju zdrav­stve­nog me­nadž­men­ta – ka­že Do­bri­ča­nin.
U Uje­di­nje­noj Cr­noj Go­ri sma­tra­ju da je po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta bol­nič­kih kre­ve­ta u Pod­go­ri­ci neo­p­hod­no, ali se do to­ga mo­ra do­ći na dva na­či­na – pr­vi je po­ve­ća­njem is­ko­ri­šće­no­sti ka­pa­ci­te­ta op­štih bol­ni­ca u Cr­noj Go­ri jer je on u pro­sje­ku na ni­vou od 65,41 od­sto (po­da­tak iz 2016. go­di­ne), a dru­gi je ne­po­sred­nim po­ve­ća­njem smje­štaj­nih ka­pa­ci­te­ta sa­mog Kli­nič­kog cen­tra.
M.V.

Ne­do­sta­je još 550 kre­ve­ta

Ka­ko je re­kao Do­bri­ča­nin, pot­pu­no se la­ič­ki tu­ma­če ter­mi­ni se­kun­dar­ne i ter­ci­jar­ne zdrav­stve­ne za­šti­te, pa se pro­sje­čan gra­đa­nin mo­že na­ći u za­blu­di i po­gre­šno pro­tu­ma­či­ti ni­vo uslu­ge ko­ji mu je u tom tre­nut­ku po­tre­ban.
– Se­kun­dar­na zdrav­stve­na za­šti­ta je pru­ža­nje zdrav­stve­ne uslu­ge na ni­vou op­štih bol­ni­ca ko­je se da­nas na­zi­va­ju akut­nim bol­ni­ca­ma. To je, po­sli­je zdrav­stve­ne uslu­ge na pri­mar­nom ni­vou naj­če­šći vid zdrav­stve­ne po­tre­be sta­nov­ni­štva. To što se ne­ka uslu­ga pru­ža na se­kun­dar­nom ni­vou ne zna­či da je ona „pro­sti­ja” ili „lak­ša” i da bi se „bo­lja” uslu­ga pru­ži­la na ter­ci­jar­nom ni­vou. To sa­mo zna­či da po­sto­je­će obo­lje­nje ne zah­ti­je­va an­ga­žo­va­nje ka­pa­ci­te­ta ter­ci­jar­nog ni­voa zdrav­stve­nih uslu­ga. Obo­lje­nja i sta­nja ko­ja se li­je­če na ter­ci­jar­nom ni­vou ni­je­su če­sta. Ona spa­da­ju u naj­kom­pli­ko­va­ni­je i naj­spe­ci­fič­ni­je zdrav­stve­ne uslu­ge. Uku­pan udio zdrav­stve­nih uslu­ga na ter­ci­jar­nom ni­vou u Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re se kre­će od 10 do 15 od­sto što je, s ob­zi­rom na to da se u KCCG naj­ve­ćim di­je­lom pru­ža­ju uslu­ge na se­kun­dar­nom ni­vou pot­pu­no oče­ki­va­no – po­ja­šnja­va Do­bri­ča­nin.
Ka­ko ka­že, sa ukup­no 770 bo­le­snič­kih po­ste­lja Kli­nič­kom cen­tru Cr­ne Go­re akut­no ne­do­sta­je još oko 550 bol­nič­kih kre­ve­ta.
– To se ne mo­že iz­gra­di­ti kroz je­dan pro­je­kat jer tu spa­da­ju i kli­ni­ke kao što su In­fek­tiv­na kli­ni­ka i Kli­ni­ka za psi­hi­ja­tri­ju ko­je ima­ju spe­ci­fič­ne me­di­cin­sko – ar­hi­tek­ton­ske stan­dar­de ko­ji se mo­ra­ju is­po­što­va­ti. Ta­ko­đe, na pr­vom mje­stu se mo­ra­ju od­re­di­ti pri­o­ri­te­ti jer je ci­je­na iz­grad­nje ovog bro­ja po­stelj­nog fon­da iz­u­zet­no vi­so­ka i ona sa opre­mom pre­va­zi­la­zi ci­fru od 200 mi­li­o­na eura. Zbog to­ga se u Uje­di­nje­noj Cr­noj Go­ri ola­ko ne igra­mo zdrav­stvom, već ovom pro­ble­mu pri­la­zi­mo si­ste­ma­tič­no i ra­ci­o­nal­no – ocje­nju­je Do­bri­ča­nin.